Nož

volje, onda smo ubili Hrista protiv božje volje. A onog dana kad shvatimo da možemo prkositi božjoj volji, tog dana smo oslobodili sami sebe. Posle toga je sve moguće.“

A čežnja ne dolazi posle sreće, već ide podruku s njom, jer sa srećom dolazi i bolni uvid da više ništa ne može biti kao pre, i već ti nedostaje to što imaš, unapred strepiš od apstinencije, od tuge zbog gubitka, proklinješ što si saznao šta si u stanju da osećaš.

„Kamera je, dakle, u ovoj kućici za ptice?“

Sreća nije prirodno stanje, već jedno treperavo, vanredno, to su sekunde, minuti i dani za koje znaš da ne mogu potrajati.

Strašno loša ideja. Ali bolju nemam.“

„Sigurno je bilo više razloga, a moja samosvesnost je ograničena.

A svi mi smo notorni. Notorni švaleri, lopovi, pijanice, ubice. Ponavljamo svoje grehe, a nadamo se pomilovanju – od Boga, od drugih, ili bar od sebe samih.

Fotografije koje kačiš na zid su rečenice istrgnute iz života kakav bi želeo da jeste.

Aune je imao teoriju da ubice uglavnom ne čitaju knjige, osim eventualno stručne literature.

„Nisam daleko, pa sam rešio da skoknem umesto da te zovem.“