Profesionalac

сам у животу, захваљујући теби, много научио, а ти си, заваљујући себи, скоро све изгубио. Доносим ти само део онога што се од тебе могло спасти.

Па ја сам тих година био комуниста до последње капи крви, а ти си говор о Слободи почео речима: „Природи је било потребно милион година да од мајмуна створи човека, а комунизму само пола века да човека врати међу животиње…“

ОТАЦ (осмехује се): Па да ти право кажем, Сојо, кад сам чуо да ми се родила ћерка, ја сам знао да ћу једног дана упознати неког њеног „ванземаљца“. Сваки зет је ванземаљац.

ОТАЦ (осмехује се): Па да ти право кажем, Сојо, кад сам чуо да ми се родила ћерка, ја сам знао да ћу једног дана упознати неког њеног „ванземаљца“. Сваки зет је ванземаљац. Нема зета који је са ове планете.

Ако ме ноћас оставиш

И одеш и заборавиш

И више се никада не јавиш,

Ја ћу те увек чекати

И увек ћу се надати

Да ћеш се једном вратити

И овде поново бити

Као што си увек била,

Моја драга, моја Мила,

Ако ме ноћас оставиш

И одеш и заборавиш

И више се никада не вратиш,

Ја ћу бити тако тужан,

Ја ћу бити мало љут

Али ћу ти ипак рећи:

Све најбоље – срећан пут;

Све најбоље ма где била

Моја драга, моја Мила.

ОТАЦ: Шта је ово, људи моји?! Из дубине језера сија светлост као да се Сунце рађа!… И вода је сва од злата… И на средини језера је велики водоскок!… Сојо, дођи да видиш ово чудо!

МАЈКА: Доста ми је „чуда“, Ранко! Зови ме кад видиш нешто „нормално“!

: Кад сам се последњи пут посвађао са оцем, рекао сам му да је његова генерација служила горима од себе, да су се борили против неправде за неправду, против зла за веће зло, против измишљених непријатеља за стварне, постојеће непријатеље!

Ја: Није истина, друже Лука! То није истина!

Лука: Говори тише, да те чујем

Лука: Наравно, слажем се. Само ме занима, Тејо, како сад одједном верујеш да у комунизму неко може да дође на место које заслужује и које му по квалитетима припада, кад си до јуче тврдио да цео систем апсолутистичког бољшевизма функционише искључиво на поданичкој, пасјој верности, а не на знању и памети. Како мислиш да си ти одједном изузетак, кад добро знаш да изузетака нема! Нема, Тејо, сине мој!

Лука: Знаш ли шта би на ово рекао онај твој пријатељ инжењер Јоца? Рекао би: „Ја нисам комуниста, ја не смем да лажем.“