Dokle god rastu limunovi

Uistinu je postojalo dete koje je umirući reklo: „Ispričaću Bogu sve.“ Te priče su se zaista dešavale, i dešavaju se nove slične njima upravo dok vi čitate ove reči.

Obuzdavam smeh. Znam da će ovaj trenutak sreće iscuriti kao pesak u peščanom satu, ali želim da svaka sekunda ima svoju vrednost. Želim još malo da zadržim tugu na odstojanju.

zaboravi da se pomoliš. Molitve se uslišuju kad pada kiša“,

Njen trudnički stomak mi dođe kao jastuče uz glavu i osećam kako se beba rita. Od strahota ovog sveta dele je samo tkanina, slojevi tkiva i amnionska tečnost.

vremenom se sećanja izobličuju, te znam da ću zaboraviti kakve su mu tačno bile crte lica

Dabogda sahranila pre ti mene nego ja tebe.

Te’eberini, biće sve dobro. Inšalah“

„Te’eberini, biće sve dobro. Inšalah“

Život nije puki opstanak, Selima“,

Vreme je najbolji lek koji naše krvave rane pretvara u ožiljke, te će nam tela možda zaboraviti traumu, oči možda naučiti da vide boje onako kako ih treba videti, ali taj lek nema dejstva na naše duše.

Nema. Vreme ne oprašta naše grehove, niti vraća mrtve u život.