Šaptač

Особе које ме познају знају да трилер није жанр који ја читам. Волим сасвим другачије теме, али морала сам да се опробам и на овом терену.
Да ово лето проводим на приморју не верујем да бих је лако читала, али пошто летујем у сопственом дворишту у којем су ми деца на оку, успела сам то без проблема. 🙂

И након две прочитане странице знала сам ко је убица 🤣🤣🤣
Шалим се, наравно. Ово сам написала само због љубитеља трилера чије сам осврте читала.
У овом роману то није битно.

И како је битно на којој страници ко то уочава?
Када нам писац пружа сцене једне од девојчица, која пре него што је отета, скупља кишне глисте у свом дворишту.
И да ли је и жртва попут те кишне глисте, јер се подразумева да нема осећаје.
Када пратимо једно сасвим обично јутро у једној сасвим обичној породици, а онда нешто што мења све.
Када су девојчице отргнуте у секунди времена, можда само малог трептаја родитеља.

Ја нећу препричавати радњу овог романа, јер су многи пре мене то урадили. Нећу чак ни издвајати драге и омражене ликове, јер и њих је Каризи представио баш онако како јесте у животу. Тако полицијски тим личи на сваки колектив, на свако друштво. Неко је са мањим или већим амбицијама, неко са тајном, неко са породичним проблемом... неко је верујућ, а неко не... и сви су онакви како то тренутне околности налажу.

Допао ми се роман, мислим да је Каризи уметник да оголи људску психу. Толико улази у ум човека, разлог за убијање, у зло, али и у добро.
"инстинкт за убијање постоји у сваком од нас. Али, хвала Богу, поседујемо и уређај који нам омогућава да га држимо под контролом, да га спречимо. Постоји увек, међутим, тачка прелома."
Срећемо овде и мрежу педофила, чак нам је и на њу шапатом овде скренута пажња. Али шаптача углавном не видимо, па тако и не обраћамо пажњу.
Чак се неки неће ни сетити да је наше новинске странице испуњавала прича о интернет игрици" Плави кит". Па и то је Шаптач.
И Завођење невиних, психолошки феномен је то исто. Не мора увек да буде злочин, тај феномен срећемо свакодневно у разним међуљудским односима.

Али и ми размишљамо попут деце " Ако ме познаје, не може бити опасно". И ако знамо од чега је зло сачињено и не помишљамо да оно може своју кошчату руку да пружи ка нама или нашем детету.
" Назваће је Присила...​тако ће Мила назвати шесту жртву, дајући јој име најсрећније девојчице која сада негде - ко зна где - наставља да буде девојчица као многе друге, несвесна онога што је избегла."

Од мене препорука за фантастичног Каризија.

Odlična!

Fenomenalna knjiga...preporuka