Čitajuci Elysion čovek ne može biti ravnodušan. U današnje vreme “fejsa”, kada je bitan samo lik i kada duša gubi smisao ispred silikonske doline misli, ovakva dela su svetionici… Dajući vokaciju na ljubav, na sve lepo u čoveku, Elysion nas tera u bitku sa sobom. U otkrivanje sopstvenog smisla kojem smo zaboravili i ime i put. Tera nas da se ponovo začnemo u sebi, i već po ko zna koji put pogubljeni ispred zida srama, posle tuđih ratova, pljački, ubistava i vlastitih rana, promašaja i razočarenja, tera nas da se ponovo rodimo na toj poljani Jeliseja i ponovo kročimo u život… Tera nas da se okadimo ljubavi Majke i da joj ponovo budemo deca. (Boris Staparac)
