Selest Ing

Sve što ti nikad nisam rekla

Bestseler New York Timesa.
Nagrada APALA za najbolji roman 2015.
Lidija je mrtva. Ali oni to još ne znaju. Ovim rečima počinje nesvakidašnji roman Selest Ing o porodici kineskog porekla koja živi u Americi sedamdesetih godina prošlog veka. Lidija je omiljeno dete Merilin i Džejmsa Lija, koji se nadaju da će ona ispuniti njihova velika očekivanja i ostvariti sve ono o čemu maštaju a što sami nisu bili u mogućnosti da dosegnu. Ali kada u jezeru nedaleko od njihove kuće bude pronađeno Lidijino telo, delikatna ravnoteža u porodici Li biće uništena i u njihovim životima zavladaće rasulo.
Ovo je roman pun detaljnih zapažanja i odlično prikazanih emocija koje proživljavaju likovi: dugo potiskivane neostvarene želje roditelja kojima opterećuju decu i napor i borba članova porodice za međusobnim razumevanjem.
„Životne priče o kakvima se do sada nije pisalo. Ozbiljno, odlično delo — osećajan, istančan portret jedne porodice.“ Book Review
„Izvanredno! Selest Ing u potpunosti gospodari ovom složenom pričom o više generacija jedne porodice. Sve što ti nikad nisam rekla je delo koje ća vas uvući među svoje stranice snažnom pričom o ključnim i zamršenim porodičnim vezama koje se veoma lako mogu izgubiti.“ Los Angeles Times
„Divna, emotivna priča koja budi empatiju. Majstorski sazdana studija o tugovanju i nesreći jedne porodice.“ Boston Globe
257 printed pages
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Jasna Prokovićshared an impression4 years ago
    👍Worth reading
    🔮Hidden Depths
    💡Learnt A Lot
    🚀Unputdownable
    💧Soppy

    Divna..pretužna, kao i svako nerazumevanje, odbacivanje, neizgovoreno..kao predaja bez borbe da shvatiš ko si, šta želiš i da to kažeš sebi i drugima.

  • Jelenashared an impression4 years ago
    👍Worth reading
    💡Learnt A Lot
    🎯Worthwhile
    🚀Unputdownable

    Често посегнем за препорученом књигом и ако пре тога нисам ни помислила на њу. Тако је било и са књигом Селест Инг "Све што ти никада нисам рекла" након #препоруке коју сам овде добила.
    Moја пријатељица је фантастично описала ову књигу и психолошки профил породице која је и главна срж романа.
    Ја сам некако више погођена оним социолошким моментом у књизи, односно друштвом у целини.
    И ако је ово прича о једној породици, о потискивању емоција, потреби за припадањем...​О дечијим фрустрацијама које нису изгубљене ни када престају да буду деца.
    Све прогутане и прећутане емоције овде испливају у сваком поглављу романа.
    Али рам романа је онај који се назире и у мени је изазвао емоцију, а то је друштво у којем ова породица живи. Можда је мени израженији, јер и немам неко мишљење о америчком друштву и можда зато што и после "Убити птицу ругалицу" је све остало исто. На западу ништа ново
    Тако овде постоји Џејмс који је први Азијат у школи Лојд, затим његова деца који су једини Кинези у Мидлвуду.
    Никада они нису осећали припадност и ако су рођени на америчком тлу и нису никад крочили у неку другу земљу.
    Упознајемо се овде и са начином доласка Џејмсових родитеља у САД. Емигрирали су под лажним именима у земљу у којој се укрштају разне расе, али у земљу у којој Конгрес затвара врата емигрантима из Кине ради могућности да та мешавина постане превише жута.
    Док су Ирци, Немци, Швеђани, Норвежани, Италијани и руски Јевреји хрлили ка Кипу Слободе, "жутаћи" су морали да нађу друге начине.
    Толико о земљи где су сви једнаки 😉.
    Тако се овде Џејмс - Кинез бори са собом у друштву у којем није прихваћен.
    Тако се његова супруга Мерилин-Американка бори са својим пољуљаним психолошким профилом, јер се није остварила кроз професију, кроз детињство и одрастање.
    Нејт-њихово прворођено дете који овде једини води роман у трилерске воде и покушава да растумачи убиство његове сестре.
    Хана, најмлађе дете у породици Ли и увек у неком запећку и испод стола. Мени је омиљена, јер једина посматра и види.
    И на крају Лидија, обожавано дете, која је мртва.
    Овде влада феномен " Људи закључују какав си пре него што те и упознају", али он није само амерички, чини ми се да је глобални. То најбоље знају они који су имало различити.
    Не знам како бих класификовала ове ликове у роману, можда их нисам увек разумела, можда су за мој укус себични.
    Зато су ме током читања и нервирали, сметали ми моменти када им је пошло наопако и моменти када је било прекасно.
    И ако сам им замерала нису ме гушили, читала сам роман у једном даху.

    Многи су рекли да је родитељсво најтеже и зато треба прочитати ову књигу. Треба упознати и оне који нису најбољи у овом светом занимању. Оне који преносе своје успехе и неуспехе на своју децу. И да се запитамо да ли можда понекад то радимо и ми?

  • Vesna Adamovicshared an impression6 years ago
    💡Learnt A Lot

    Emotivna priča koja pokazuje svu slojevitost i zatvorenost ameručkog društva početkom druge polovine dvadesetog veka. Pokazuje takođe kako uvek moramo da cenimo sebe, da poznajemo i poštujemo svoje poreklo da bi nas i drugi cenili bez obzira na postojeću ksenofobiju ili predrasude. Otac ove mešovite porodice očajnički pokušava da se uklopi u američko društvo na pogrešan način. Čak deluje malo čudno što on kao profesor istorije na fakultetu ni u jednom trenutku ne shvata da je kineska kultura iz koje potiču on i njegovi roditelji jedna od najvećih kultura na svetu. Noseći kompleks niže vrednosti prenosi taj osećaj i na svoju decu koja pokušavaju da se uklope mada m okolina nije bsš naklonjena.Ova knjiga takođe govori o tome koliko roditelji mogu da budu opterećujući i koliko odsustbo prave komunikacije može da bude tragično.

Quotes

  • Luka Hugohas quoted3 years ago
    Uvek sam imala jedan način života na pameti, a ispalo je potpuno drugačije.
  • Sanja Milenićhas quoted5 years ago
    Zbog čega nešto postaje dragoceno? Zato što je izgubljeno pa nađeno.
  • Milicahas quoted3 years ago
    Desiće se toliko toga što ću želeti da ti kažem, pomišlja.

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)