MUŠKARCIMA KOJIMA FALI ŽENSKO DRUŠTVO U MLADOSTI JE FALILO MUŠKO.
U principu svi ovi momci iz publike, koji su životno zainteresovani za teme zavođenja i tehnike odvlačenja žena u krevet, zapravo su žrtve odsutnih očeva, prezaštićujućih majki, kao i veoma neprijatnih zadirkivanja od strane školskih vršnjaka. Očevi nisu morali biti samo fizički odsutni. Dovoljno je da su bili samo pasivni, nezainteresovani za sinove ili jednostavno veoma kruti. Takvi očevi nesvesno su uskratili deci mušku ljubav! Šta ovo znači? To znači da ovi dečaci nikada nisu osetili da ih neki muškarac iskreno voli, vodi kroz život i brine o njihovom razvoju. Nije bilo ni govora o tome da sa ocem porazgovaraju o seksualnoj intimi! Da muka bude još veća, njihove majke, vođene osećanjem krivice – obratite pažnju da je i ovo emocija i to jedna od najsnažnijih! – potrudile su se iz petnih žila da te momke spasu, zaštite i time se barem delimično iskupe za loš izbor vlastitog partnera, čitajte, oca svoje dece. Na ovaj način ti momci dobijaju kastrirajući koktel nedostatka muškog uzora i blagovremenog neizlaganja životnim nedaćama koje su neophodne za zdrav rast, razvoj i formiranje rezilijentnosti, što bi se moglo prevesti i kao „psihološki imunitet“.