Hari Poter i Zatvorenik iz Askabana

Svečano se zaklinjem da smeram neki nestašluk.

Misliš li da nas mrtvi koje smo voleli ikada zaista napuste? Zar ne misliš da ih se prisećamo mnogo jasnije nego ikad u trenucima kada smo u velikoj nevolji? Tvoj otac živi u tebi, Hari, i najviše se ispoljava kada ti je potreban.

Ako si bio bolji pacov no što si bio čovek, to nije nešto čime se treba ponositi, Pitere

orao sam nešto da učinim. Ja sa

orao sam nešto da učinim. Ja sa

Nemate pojma kol’ko – reče Hagrid tiho. – Nikad nisam bijo na mestu nalik tome. Mislijo sam da sam poludeo. Stalno su me progonile užasne misli... dan kad sam izbačen s Hogvortsa... dan kad mi je ćaća umro... dan kad sam mor’o da pustim Norberta da ode...

Svečano se zaklinjem da smeram neki nestašluk.

Nikad ne veruj ničemu što može da misli ukoliko ne vidiš odakle mu pamet.

letiš podjednako dobro kao tvoj otac, Hari...

Zatim Lupin progovori, čudnim glasom, glasom koji je podrhtavao od nekih potisnutih osećanja: – Gde je on, Sirijuse?