Proces prisutnosti

Prihvatanje je početak promene.“

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

vornost prilikom određivanja kvaliteta našeg sveukupnog iskustva.

Učimo kako da i sebi i drugima oprostimo time što prepoznajemo da svi patimo od zablude očajničkog traženja bezuslovne ljubavi iz beznadežno ograničenih i nepouzdanih izvora izvan nas samih.

Kada slušamo i verujemo svom uvidu, nema potrebe da uporno planiramo dane. Zakoračimo u njega i posvetimo pažnju svakom trenutku koji nam se dešava. Svaki trenutak nam otkriva kako da odgovorimo na sledeći. Više nam nisu potrebni spiskovi za kupovinu, već guramo kolica kroz prodavnicu i ostajemo otvoreni za uvide. Kada to dozvolimo, uvid zamenjuje budilnik, pa čak i sat na ruci. On govori kroz sve i svakoga. Čak može i da navede prozor da se zalupi kako bi nas obavestio da se približava oluja, komšijskog psa da zalaje kako bi nas probudio iz popodnevnog dremeža. Možda će nam se čak obratiti preko našeg pretpostavljenog na poslu, ili kroz pesmu na radiju. Međutim, moramo da sebe izvežbamo da slušamo – ne samo da čujemo ušima već i da slušamo i primamo srcem.

poigravati i dopustiti nam da izvodimo razne predstave, ali na kraju – ništa ne postižemo.