Ovo ne opovrgava moju ljubav prema mom bivšem mužu: ljubav je postojala i, u nekom izmenjenom obliku, sigurna sam da će uvek postojati. Ljubav ume da dođe sa brigom, sa navikom, sa dužnošću. Ali ni ljubav nije dovoljan razlog da čovek dobrovoljno izgubi sebe: jer ko je zapravo taj ko voli – ako u nama nema nas? Ako u nama nema nas – ko je, onda, taj koga volimo?