Ja i Đin, zagrljeni u okviru prozora, primećujemo cilj, deo koji je oduvek skriven, oduvek poznat samo zvezdama, oblacima, nebu ... Đin oduševljena gleda vatru. „Kako je lepo!" Boje je ova daleka svetla. Lake nijanse svetlucavih boja miluju njene obraze. A ja, iznenadni, improvizovani slikar, stežem je uz sebe. I ljubim, nasmejanu. Još uvek gledamo napolje. Čudna igra vremenskih zona, zakonskih satnica, brzog prolaska kroz daleke zemlje, daruje nam još jednu Novu godinu, i još jednu, i opet ... A različiti vatrometi, drugačijih boja, iz različitih zemalja, dolaze do nas. Smeju se približavajući se, nose lepe želje od ko zna koga. Muzika i dalje svira. Avion brzo i mirno napreduje. Prelazi nebom, radošću i nadama ko zna koliko zemalja. A precizna i uredna stjuardesa pojavljuje se i odlazi za svaku Novu godinu, noseći šampanjac. Mi smo već pijani od sreće i ne samo od nje. Čestitamo jedno drugom ... i opet i opet čestitke. Nazdravljamo više puta za ovu istu Novu godinu, uvereni u jedno. „Neka bude srećna godina ..." I nakon što smo je toliko puta proslavili, umorni od svih tih godina koje su prošle u trenutku, zaspimo vedri i mirni. Budimo se na plaži. I čini nam se da i dalje sanjamo. Pred tim morem, tom uvek toplom, kristalnom vodom, tim suncem i zalascima.
Tajland, Koh Samui.
„Jesi li video, Step, isto je kao na razglednicama koje sam dobijala. Uvek sam mislila da ih neki falsifikator doraduje na kompjuteru." Đin je neprekidno u vodi.
„Čak ni na kompjuteru ne bih mogao ovako da zamislim i uradim."
„Da, Bog zaista ima mašte. I to ni od čega, On uopšte nije imao na šta da se ugleda ... Veliki slikar ..."
I ostavlja me u vodi, sa hiljadama raznobojnih riba i nijednim odgovorom. Nešto mi pada na pamet.
„Ali, Romaniju u svakom slučaju dugujemo jedno hvala."
U svom bikiniju smeje se i odlazi prema bungalovu. Bez parea. Mirna i vedra kao retko ko. Radosno vrckajući, uz pozdrav maloj Tajlanđanki koja je zove po imenu. Đin joj je poklonila majicu i već su se sprijateljile. Ali, ne samo zbog majice. Vijetnam. Fukuoka.
Opet u vodi, čas se grlimo, čas prskamo, čas borimo u pesku, pred radosnim očima radoznale dece koja gledaju ovo dvoje stranih turista koji se prvo tuku, a onda ljube! I nastavljamo tako. Ljubimo se sve duže, uljuljkani suncem, zapljusnuti željom, i pre nego što radoznalost ove dece postane preterana, ulazimo u bungalov.