Muzika je jedinstvena strast; ona obuhvata, prožima, opseda. Deliti tu strast s još nekim bićem znači uvećati je, stvoriti bliskost kakvoj ništa nije nalik.
Vivaldi je u moj život uneo vatru, strast, vrelinu. Postojalo je vreme kad sam – bez njega – bila sleđena; kad sam bila kao leš sahranjen u grob od leda.
A sad kad ga nema, svet je opet hladan. Ipak, Vivaldi nije nestao zauvek. Živi u muzici koju je napisao i u mojim uspomenama. Ali sa zadovoljstvom koje donosi sećanje uvek, čini se, dolazi i bol; a ako sam nešto naučila živeći u Veneciji – u ovom divnom, neuporedivom gradu vode i maski i obmane – onda je to činjenica da i zadovoljstvo i bol moramo proživeti najbolje što umemo.