Digitalno zlato

Ljubitelji bitkoina tvrdili su da se ni američki dolar ne zasniva ni na čemu stvarnom – dolari su samo papir. Ipak, ovaj argument prenebregavao je činjenicu da vlada Sjedinjenih Država obećava da će uvek primati dolare za potrebe poreza, a to je stvarna vrednost, ma koliko vi mrzeli porez.

Kineska vlada se umešala usred rasprave kako definisati bitkoin i zapravo se složila s Vensesom Kasaresom i mnogim drugim pobornicima bitkoina, koji su mislili da su fajlovi u blok-lancu sličniji robi od vrednosti, koja se može unovčiti, poput zlata, nego valutama kao što su dolari i evri, zato što bitkoin još nije široko prihvaćen niti se lako koristi kao sredstvo razmene ili kao knjigovodstvena jedinica. Pored ovih odlika, po rečima kineske vlade, bitkoin nema ni najvažniju osobinu jedne valute: vladu koja bi stajala iza njega.

nda se postavlja pitanje je li bitkoin održiv ako vladini sistemi vođenja digitalne evidencije budu podjednako dobri? Mi mislimo da jeste, iz dva razloga:

1. Uvek će postojati transakcije za koje će „zvanični novac“ biti manje pogodan od bitkoina.

2. Ako živite van Sjedinjenih Država, opasno je da vam sav novac kontroliše država u kojoj nemate nikakva prava.

„Šta je vrednost?“, pitao bi on. „Vrednost zlata leži u činjenici da ono predstavlja evidenciju vrednosti. Okačiš tu evidenciju oko vrata i time prikažeš svoje bogatstvo i moć. To nije ona evidencija za koju ti treba poverenje u banke ili neku treću osobu.“

Bitkoin, kako je Venses sada verovao, bila je svedenija verzija takve evidencije – način da svako može proveriti koliko ko poseduje.

oć nesputanih transakcija preko interneta podstaknuće uobičajene sile ujedinjenja i globalizacije, i na kraju ćemo imati šest digitalnih valuta: američki dolar, evro, jen, funtu, ženminbi i bitkoin.

Prenos bitkoina nije trenutan, kao što se ponekad tvrdilo. Bitkoinska transakcija postaje zvanična tek kada je potvrdi neki rudar i kada se unese u blok-lanac, za šta uglavnom treba najmanje deset minuta. Ipak, to traje deset minuta u bilo koje doba dana, bilo kog dana u nedelji, i može se uraditi preko smartfona, što je mnogo bolje nego čekati do utorka.

Video je da nema veze što bitkoin nema nikakvu vrednost po sebi, gledano u kontekstu istorije novca. Razlog što je samo zlato korišćeno kao novac nije njegova vrednost; zlato je steklo vrednost jer je korišćeno kao novac. A korišćeno je kao novac zato što je vršilo funkciju koju svaki valjan novac vrši: služilo je kao fizička evidencija pomoću koje društvo pamti koliko se kome duguje. Svaki zlatnik predstavljao je unos u ovu evidenciju, koja je sadržala sve postojeće zlato, što bi svako mogao proveriti tako što bi proverio masu i zapreminu tog zlata.

„Savezne rezerve će na kraju uništiti novac i onda se zatvoriti“, rekao je Pol na turneji u okviru kampanje.

Za mnoge libertarijance problem je predstavljalo uvreženo uverenje da iza novca mora stajati nešto od stvarne vrednosti, recimo zlato. Jedan od svetaca zaštitnika tvrdoglavih pristalica zlatnog standarda, Karl Menger, tvrdio je da sav uspešan novac proističe iz robe od suštinske vrednosti, čak i pre nego što ona postane novac. Iz ovog ugla posmatrano, bitkoin kao da nije imao izgleda, jer nije postojala nezavisna potražnja za ovim virtuelnim žetonima u blok-lancu. Ipak, Erik je tvrdio da su bitkoini vredni upravo zato što su virtuelni. Za razliku od zlata, lako i brzo se mogu prebaciti bilo gde, a i dalje će posedovati deljivost i proverljivu vrednost – odlike zahvaljujući kojima je zlato bila uspešna valuta tako dugo godina.

Većina ekonomista odobrava to što je zlatni standard prevaziđen, pošto su stoga centralne banke sada mogle bolje odgovarati na ekonomski porast ili pad tako što će puštati više novca u promet u periodu ekonomskog napretka ili onda kada ljudi ne troše dovoljno, pa valja prodrmati ekonomiju. Ipak, ova politika pobrala je i oštre kritike, naročito u antivladinim krugovima, gde mnogi veruju da je odustajanje od zlatnog standarda omogućilo centralnim bankama da štampaju novac bez ograničenja, što, dugoročno gledano, loše utiče na vrednost dolara i omogućava vladi da neobuzdano troši.