Digitalno zlato

„Savezne rezerve će na kraju uništiti novac i onda se zatvoriti“, rekao je Pol na turneji u okviru kampanje.

Za mnoge libertarijance problem je predstavljalo uvreženo uverenje da iza novca mora stajati nešto od stvarne vrednosti, recimo zlato. Jedan od svetaca zaštitnika tvrdoglavih pristalica zlatnog standarda, Karl Menger, tvrdio je da sav uspešan novac proističe iz robe od suštinske vrednosti, čak i pre nego što ona postane novac. Iz ovog ugla posmatrano, bitkoin kao da nije imao izgleda, jer nije postojala nezavisna potražnja za ovim virtuelnim žetonima u blok-lancu. Ipak, Erik je tvrdio da su bitkoini vredni upravo zato što su virtuelni. Za razliku od zlata, lako i brzo se mogu prebaciti bilo gde, a i dalje će posedovati deljivost i proverljivu vrednost – odlike zahvaljujući kojima je zlato bila uspešna valuta tako dugo godina.

Većina ekonomista odobrava to što je zlatni standard prevaziđen, pošto su stoga centralne banke sada mogle bolje odgovarati na ekonomski porast ili pad tako što će puštati više novca u promet u periodu ekonomskog napretka ili onda kada ljudi ne troše dovoljno, pa valja prodrmati ekonomiju. Ipak, ova politika pobrala je i oštre kritike, naročito u antivladinim krugovima, gde mnogi veruju da je odustajanje od zlatnog standarda omogućilo centralnim bankama da štampaju novac bez ograničenja, što, dugoročno gledano, loše utiče na vrednost dolara i omogućava vladi da neobuzdano troši.

Kroz čitavu istoriju centralne banke su optuživane da obezvređuju sopstvene valute tako što štampaju previše novca – ili smanjuju količinu plemenitih metala u kovanicama – te zbog toga i već postojeći novac gubi vrednost. Određeni krugovi strastveno su se zanimali za ovo političko pitanje još od vremena kada je odbačen zlatni standard, pravilo po kom iza svakog dolara stoji određena količina zlata.

Početkom dvadesetog veka zlatni standard je bio najprisutniji globalni monetarni sistem. Nije tako bilo samo zato što je zlato povezivalo papirni novac s nečim opipljivim; standard je takođe služio kao mehanizam za obuzdavanje centralnih banaka. Savezne rezerve i druge centralne banke mogle su doštampavati novac isključivo ako se domognu još zlata. Ako im nestane zlata, nema više novca i nema više trošenja.

Ovo ograničenje je povučeno tokom Velike depresije kako bi centralne banke širom sveta mogle doštampavati novac radi podsticanja ekonomije. Posle Drugog svetskog rata vodeće svetske ekonomske sile vratile su se na kvazizlatni standard, i sve valute imale su određenu vrednost u zlatu – iako više nije bilo moguće zapravo predati dolare i podići opipljivo zlato. Godine 1971. Ričard Nikson konačno je ukinuo vezanost dolara za zlato i zauvek završio sa zlatnim standardom. Dolar i većina drugih globalnih valuta vredeće onoliko koliko je neko voljan da plati za njih. Sada je vrednost dolara zavisila od pristanka vlade Sjedinjenih Država da ga prima u svrhe isplata i pokrivanja dugova.

Osnovni problem konvencionalnih valuta jeste što je potrebno mnogo poverenja da bi funkcionisale“, pisao je Satoši.24 „Mora postojati poverenje da centralna banka neće umanjiti vrednost valute, ali istorija dekretnih valuta puna je slučajeva kada je to poverenje narušeno.“

Po demokratskom modelu odlučivalo bi se i o izmenama u bitkoinskom softveru, instaliranom na računaru svakog korisnika. Svaki korisnik mogao bi da unese izmenu u bitkoinski softver otvorenog koda, ali izmene bi stupile na snagu tek kada većina kompjutera na mreži prihvati izmenjenu verziju softvera. Ako samo jedan kompjuter počne da koristi različitu verziju bitkoinskog softvera, ostali računari bi ga u suštini ignorisali i on više ne bi pripadao bitkoinskoj mreži.

dekretnih valuta; ovaj termin označava novac koji se proizvodi po vladinom nalogu, odnosno dekretu.

Kada je pisac naučne fantastike Nil Stivenson 1999. objavio knjigu Kriptonomikon, istraživači sa sajferpankerske liste dobili su platonski ideal ka kom su mogli stremiti. U romanu, koji je u hakerskim krugovima postao legendaran, zamišljen je podzemni svet; ovaj svet funkcioniše zahvaljujući digitalnom zlatu, pri čijoj upotrebi ljudi ne moraju odavati ko su i šta su. U romanu je nadugačko opisana kriptografija koja je sve to omogućila.

ovaj sistem bio je zamišljen tako da o svakoj bitkoinskoj transakciji i imovini svakog korisnika evidenciju vode računari svih korisnika digitalnog novca, u zajedničkoj bazi podataka koja će postati poznata pod nazivom blok-lanac.

„Želimo potpuno anonimne, prenosive jedinice za razmenu, i transakcije po izuzetno niskim cenama. Ako nam to pođe za rukom (a očito pojedini ljudi oprobavaju digikeš i još ponešto slično), banke će postati zastareli fosili, baš kao što i zaslužuju“, izjavio je Bak na sajferpankerskoj listi uskoro nakon što je pustio heškeš u promet.