Digitalno zlato

Ali sistem je bio zamišljen tako da ni bitkoina, kao ni zlata, nikad ne bude u velikim količinama – samo dvadeset i jedan milion bi bio pušten u promet – i bilo bi teško falsifikovati ih. Kao što je slučaj i sa zlatom, da bi se proizveli novi bitkoini, bio je potreban rad – u ovom slučaju, kompjuterski rad.

Baš kao što je internet oduzeo moć velikim medijskim kućama i dao je u ruke blogerima i disidentima, bitkoin je pružao nadu da će moć biti oduzeta od banaka i vlasti i data narodu koji koristi novac.

Kako se ispostavlja, u Kini nema etike – nema moralne obaveze

Argentinski bitkoinski startap Bitpagos

arli je bio možda najpoznatiji kao tvorac lajtkoina, jedne od najuspešnijih alternativnih virtuelnih valuta.

Kameron i Tajler Vinklvos

„Ja se sad bavim nečim drugim i verovatno ubuduće neću dolaziti“, napisao je Satoši Martiju početkom maja pre nego što je prebacio vlasništvo sajta na njega i nestao u etru.

Art Forc je i sam rudario u potrazi za novčićima – koristeći tehnologiju grafičkog procesora koju je otkrio Laslo – i znao je da će, ukoliko se poljulja poverenje u sistem, njegovi novčići biti bezvredni.

Dok mu je kompjuter radio punom snagom u pokušaju da stvori nove novčiće, on se brinuo oko ugljen-dioksida koji bi ispuštali svi kompjuteri u trci da naprave novčiće.

Ključna odlika uspešnog novca, vremenski gledano, nije ko ga je izdao – pa čak ni koliko je lako prenosiv ili izdržljiv – već broj ljudi voljnih da ga upotrebljavaju.