Kuća sećanja i zaborava

Razumeti, znači i opravdati

odlomak iz Jučerašnjeg sveta Stefana Cvajga: Nije bilo zemlje u koju bi se dalo pobeći, mira koji bi se mogao kupiti, uvek i na svakom mestu grabila nas je ruka sudbine i potezala nas ponovo u svoju nezasitu igru.

Naš život povezan je sa svim drugim životima, čak i kada to ne želimo. Čitav svet je jedna knjiga, sastavljena od mnogo reči i te reči su se izmešale.

Zla nema bez ljudi, zapamtite to i odbacite sve te priče o metafizici zla i slično. Što se mene tiče, zlo je neka vrsta ludila, bolesti, neka devijacija, opsesivna potreba za destrukcijom.

. Šta je Zlo, kao pojam, kao misao, kao život? Ima vremena, ima mesta gde se ono gotovo može dodirnuti, gde se oseti njegov ledeni dah, gde se materijalizuje. Ali, niko, ama baš niko, nije uspeo da ga dobro i ispravno definiše. Toliko je zla svuda oko nas, a i u nama, a toliko malo zadovoljavajućih opisa i odgovora. Zlo se pokazuje i manifestuje na mnoštvo načina, pojavljuje u nebrojeno oblika, ali niko nije u potpunosti izrazio njegovu suštinu, razlog i smisao postojanja

Kažete: ateista. Znači, ni u šta ne verujete?

– Verujem samo u ono što mogu razumeti.

– E, pa to objašnjava zašto ni u šta ne verujete!

Čovek ne može saznati šta je dobro dok ne sazna šta je zlo.

Kada se izgubi vera, kada se izgubi nada, sve se pretvara u veliki nered, u rastrojenost koja se bliži ludilu i depresiji. Nisu ljudi izvršavali samoubistva u logoru, nego posle logora pošto su shvatili da se prošlosti ne mogu osloboditi.

Ono što ste sada i uloga koju igrate dati su vam još u detinjstvu i sa tim se morate pomiriti.

Govorio je da je ateista, iako, dodavao je, ateisti zapravo ne postoje. On je samo izgubio veru.