pokazuje za Roberta Muzila, Tomasa Mana i Gotfrida Kelera. Drugo, prašina neće na Flobera! Zaista, i ja sam se začudio! Neće na Flobera! – smeh nekolicine. – Treće, antikvarne knjige potvrđuju sumnju da i knjige imaju svoje navike, pa tako i one prikupe više prašine od novijih izdanja. Četvrto, ruski klasici lako otresu prašinu sa sebe i nastavljaju dalje kao da se ništa nije dogodilo – još glasniji smeh. – Peto, starija hrvatska izdanja u tvrdom povezu i sa zaštitnim omotom kao da sama stavljaju prašinu na sebe, nešto poput sloja sala, koji ih onda štiti od drugih spoljnih nepogoda. Šesto, nisam mogao da verujem, ali istina je: Rable baca prašinu u oči! – aplauz prisutnih uz grohot.