Početak bez kraja

Mladost je lepa jer ne postoji sećanje. Starost može biti lepa ako ne okrećeš glavu ka prošlosti.

“ Mili moj, tvoje vreme je prošlo. Bila sam godinama iskrena i volela sam te. Sada te više ne volim. Dani čekanja na tebe spržili su sve u meni. Hoću ljubav.”

Od svih šamara, najviše zaboli onaj koji samom sebi ne udariš onda kada je trebalo!

Neće biti srećan mnogo
ko na sreću gleda strogo,
ko je meri sa svih strana
i nalazi sreći mana.
Ovu hoće, onu neće – tu ne može biti sreće.
Ne, tu nema sreće.
Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara,
srećan čovek – sreću stvara!

„Na koga si mislila?” – upitao je.

„Na sebe. Uvek me je nešto moje u meni spašavalo. Kada sam bila na dnu uvek sam sopstvenom snagom uspevala da se dignem.T akva mi je karma.” – rekla je Suzana.

„Neki i potonu jer sve hoće sami. Ne umeju da viknu: „Upomoć!” – rekao je Borko i zgužvao karton ubrljavši ruke kečapom.

Besni su samo oni koji nemaju druga posla.

Oni koji su tužni ili nose neke teške boli se najglasnije smeju.

Mladost je lepa jer ne postoji sećanje. Starost može biti lepa ako ne okrećeš glavu ka prošlosti.

“Mesta emocijama nema, samo racio i razumno, gruvaj i bori se".

Stariji sam taman toliko da ti, kada ostarimo, ljudi ne zamere što si sa nekim dedom

Zašto hitna pomoć ne dolazi kada je duša slomljenja, pomislila sam.