Dnevnik jedne sobarice

Ovo su svakako poslednje uspomene koje pišem. Imam ih još i drugih, još mnogo drugih. Ali one sve liče jedna na drugu a zamara me kad moram neprestano pisati iste događaje, uvek opisivati iste figure, iste duše, iste aveti u jednoj monotonoj panorami.

Siromahe svi do kraja upotrebljavaju za svoju korist; ali iznos uživanja uvek žanju bogataši, koji ga svirepo zloupotrebljavaju na našu štetu…

Ništa me nije tako bolelo kao to što sam videla da u njegovom srcu nisam ostavila ni najsićušnijeg traga naklonosti

Može se misliti kako je to dobar zalogaj u okolini, kao što je ova naša… gde je čovek primoran da svake nedelje iste događaje podgreva… E, ogovaranje i uspeva divno…