“,
• biranje narcisoidnog, toksičnog partnera i/ili partnera koji mora sve da kontroliše. Biranje partnera koji ih nipodaštava, ponižava, kritikuje, prezire, dehumanizuje ili zlostavlja. Za mnoge od njih, taj ciklus se ponavljao godinama – izgledao je kao prirodni sled njihovog obrasca ponašanja iz detinjstva, u kom su morali da hrane nečiji ego, guše sopstvene potrebe i žive pod nesigurnim i nestabilnim okolnostima. Nažalost, veza s nasilnom osobom, na primitivnom nivou, činila im se poznatom,
• poteškoće u prihvatanju pomoći i ljubaznosti drugih ljudi,
• borba sa sopstvenim nedostatkom empatije i osećajem privilegovanosti,
• preveliko saosećanje s drugim ljudima u odraslom dobu, zbog čega ih ljudi iskorištavaju,
• osećaj da nemaju prava da postavljaju granice u odnosima s roditeljima ili bilo kim drugim u životu,
• iscrpljivanje od rada i prevelik trud oko drugih ljudi; u odraslom dobu mnogi od njih shvatili su da je taj obrazac ponašanja posledica osećaja da ih roditelji vole samo kad nešto urade, pa su mislili da je to jedini način da ih drugi ljudi žele u svojim životima,
• ispuštanje poslovnih prilika jer nisu imali dovoljno samopouzdanja da prihvate unapređenje ili problemi na poslu zbog neodlučnosti i samoobezvređivanja,
• period žaljenja; neki ljudi su napomenuli da se osećaju kao da ih je neko lišio detinjstva ili porodice kad su prozreli te obrasce. Shvatili su da su se borili za nekakav osećaj porodice ili detinjstva i da su se vraćali tome jer su očajnički želeli roditelje koji ih vole i srećnu porodicu.