Za ljubav je dovoljan klik

Moje pravo ime je Rozamund. Pretpostavljam da me je majka time kaznila zbog bolnog porođaja. Otkako sam progovorila, zahtevala sam da me zovu Rozi. Povrh svega sam i riđokosa, visoka sto pedeset pet centimetara i debeljuškasta od silnog humusa. Imam dovoljno blamaža u životu, te ne moram još i da se zovem Rozamund.

– Kad naiđe oluja – rekla je, sećam se kao da je juče bilo – zatvoriš sve prozore, ne seliš se u inostranstvo.

jer kad se približiš tridesetoj, dečko s kosom je luksuz, a ne bogomdano pravo.

Majka znači uteha

Kaži da ili ne, ali nemoj da ćutiš, to je kukavički

strah od odbacivanja nikada ne nestaje, bilo da vam je šest ili šezdeset godina. Zbog toga je ljubav toliko zastrašujuća; kad je nađete, što samo po sebi nije mali podvig, uvek postoji rizik da ćete je izgubiti

Možda to ima neke veze s godinama, ali izgleda da danas svi sa sobom nosimo više prtljaga, te nam je teže da razlučimo da li su ti rani znaci upozorenja samo zanemarljive slabosti ili je reč o sirenama koje zavijaju i jasno nam govore da treba da bežimo glavom bez obzira i ostavimo sve što imamo za sobom.

Ipak, dok čitam poruke Čestitam! Bravo! Napokon možete da se opustite!, stičem utisak da je udati se neki ogroman... uspeh. Nema više bojazni da ćeš ostati usedelica, udaješ se! Danas si žena-supruga, drugarice! Mnogo mi je drago zbog Kejt – oduševljena sam što su ona i Bob toliko zaljubljeni i spremni za takvu posvećenost; međutim, još uvek nisam ubeđena da je brak najveće dostignuće jedne žene.

„Upoznate se, zaljubite, počnete da živite zajedno, onda te zaprosi i to je to”. Šest meseci kasnije Kejt je upoznala Boba. Posle godinu dana znala je da želi da se uda za njega. Iako je morala da sačeka još pet godina da bi je zaprosio, sve se dogodilo baš onako kako je rekla.

Da li je Tinder igra? Ako jeste, nagrada je... šta? Seks? Dečko? Brak? ND munjevitom brzinom prelazi preko nepreglednog niza lica, kao da su ništa drugo do pažljivo poređani pikseli, a ne živi muškarci koji prde, smeju se i pretvaraju se da ne plaču na kraju Priče o igračkama 3. S moje strane sofe, to mi se čini kao najbanalniji način da nađeš ljubav koji sam ikada videla.