Veroslav Rančić

Jednom u gradu ko zna kom

  • Jasna Prokovićhas quoted3 years ago
    Сви се ми бојимо да не останемо сами… Бојимо се празних станова, празне хладне постеље, празних дана и ужасно празних ноћи. И због тога смо сви, ма колико да су нам везе успешне, помало уплашени и сами. Без обзира на то колико нас људи окружује.
  • Slavica Nikolichas quoted3 years ago
    Успомене су благослов, без обзира на то какве су. И оне су драгоцене, да бисмо могли да наставимо даље.
  • Slavica Nikolichas quoted3 years ago
    Највећи напасник у животу управо је живот! Можда ће то бити другачије једнога дана, ко зна ког, у неком граду, ко зна ком!
  • Slavica Nikolichas quoted3 years ago
    живот постави чудне замке и када се извучемо из њих, почињемо другачије да размишљамо
  • Slavica Nikolichas quoted3 years ago
    „Никада се не зна шта се може открити у некој ситници. Никада се не зна шта крије дан, а шта скрива ноћ. Никада се не зна да ли је невин крив, нити да ли је кривац невин. Да ли је оптужени невин или невин треба да буде оптужени. Наше је да откријемо истину пошто прођемо кроз тај лавиринт истине и лажи.“
  • Slavica Nikolichas quoted3 years ago
    А између младости и старости пуно је неразумевања. Оно што је непроменљиво јесте да младост не разуме старост, а старост која није проживела младост на прави начин хоће да младима даје савете.
  • Slavica Nikolichas quoted3 years ago
    Али сматрам да је развод једино право решење када двоје живе једно крај другог, а не једно са другим.
  • Slavica Nikolichas quoted3 years ago
    Највећа лаж је она којом лажеш саму себе
  • Slavica Nikolichas quoted3 years ago
    понудити пријатељство ономе који тражи љубав, исто је што и понудити хлеб ономе који умире од жеђи.
  • Slavica Nikolichas quoted3 years ago
    Бити задовољан оним што се има, највеће је и најсигурније богатство!“
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)