sr
Books
Goran Petrović

Unutrašnje dvorište

  • Ivana Petrovichas quoted5 years ago
    Завладала је стаклена тишина.
  • Ivana Petrovichas quoted5 years ago
    Вечерас ти промени завесе на прозорима. Одабери неке светлије, без облака, ако може са извезеним пуним месецом.
  • Ivana Petrovichas quoted5 years ago
    Низали су се предели, расли су и венули ветрови, омицали се дани, излегле дуге су училе да лете,
  • Ivana Petrovichas quoted5 years ago
    Шта су то јава и сан
    Човек је јава и сан. Јава је његов лик, а сан његов одраз. Прву од близанаца људи показују. Њом се диче, њу фотографишу, она им служи за препознавање и легитимисање. Друго, оно од сна сачињено, људи брижљиво чувају, често затварају, некада крију. Са њим воде разговоре у два ока. Од њега страхују, јер им је познато да је одраз старији од лика.
  • Vladislavahas quoted4 months ago
    Шта би било да нема наших мајки које спречавају да се ишта баца? Шта би нам остало да нема наших чуварних мајки и наших брижних жена које не допуштају да се било шта расипа? Свет би се свео на фасциклу, на прашњаву кутију смештену на врху ормара, на одбачени картонски кофер у подруму, на нахткасну коју нико не отвара, на празне, обрнуте тегле у шпајзу, на шатулицу крцату ситницама, на фиоку или две успомена.

    Нама, као, ништа не треба. Прерасли смо. Превазишли смо. Имамо свега. На речима нам није стало ни до живота. Бахати мушки сој. У суштини много патетичнији од тих, како их ми називамо „тугаљивих“ стварчица. Недостаје нам само простор. Да се ширимо, размећемо и прскамо од самозадовољства.
  • Vladislavahas quoted4 months ago
    Страшна је та „очна болест“ поимања света. Почне тако што мислиш, чак наводно утврдиш, да није велико ово, па оно, затим и да оно до онога није ништа нарочито... И тако редом, све око тебе се смањује, скупља се, а заправо ти постајеш све мањи или све мање радознао, у сваком случају све мање спреман да будеш опчињен – тачно оном брзином којом и одрасташ.
  • Aleksandarhas quoted8 months ago
    – Стари, да ниси ти мало ћушнут?! Ако ниси уврнут, изветрио сигурно јеси!
  • Aleksandarhas quoted8 months ago
    Ниједна светла тачка вашег живота није толико светла као телевизијски екран.
  • Aleksandarhas quoted8 months ago
    ек када умру, други примете њихов нестанак,
  • Nina Zografhas quoted10 months ago
    Сести за сто. Узети папир и оловку. Усредсредити се. На нечије куцање одговорити са „да“. Подићи главу и видети да у собу улази ваша сестра са писмом у рукама. Савет за „разговор“ преписати из сећања.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)