„Kada sam bila mlađa, bilo je tema o kojima sam želela da govorim“, reče, „ali mi je bilo veoma teško da se izrazim rečima. Zato sam naučila da crtam i jedno vreme mi je to bilo od velike pomoći, ali ne i dovoljno. Nakon toga sam naučila da koristim foto-aparat, što me je dovelo nešto bliže cilju, ali i dalje nisam bila zadovoljna. Onda sam na koledžu uspela da nabavim kameru i najednom sam shvatila da film najpribližnije izražava ono što želim da kažem. Jaz i dalje postoji, ali nije tako veliki i sa tim moram da se pomirim. Život je jednostavno takav.“