Sunčeva sestra

„Nema ’jednog dana’, srce. Jedino vreme koje imamo jeste sada, u ovom minutu, ili možda milisekundi…“

Prosto znam da će biti novog početka, samo ako to dopustiš.“

Samo se nadam da ćeš jednoga dana biti u stanju da spojiš slavu koju si zaslužila sa urođenom inteligencijom. Kad se to desi, imaćeš veliku silu na raspolaganju. Tad neće biti granica onome što možeš postati – glas onih koji sami ne mogu da se bore za sebe.

Kad sam krenula s grebena, shvatila sam da nekako moram da izgradim sebi stvaran život – i nađem neku ljubav. Međutim, gde da počnem da tražim,

Kako to da, po svemu sudeći, imam sve, a osećam se kao da nemam ništa

Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu, i mudrosti da razlikujem to dvoje.“

su tu bili za nju, i za mene, ali izgleda da se to više ne dešava. Svi smo tako izmešteni. Ne osećamo da igde pripadamo. Ili ikome. Pretpostavljam da je to jedna od mana globalizacije. Koliko imaš prijatelja u koje možeš da imaš poverenja?“

„Isto tako, loše je što smo izgubili zajednice.

razgovarali smo o tome kako svaka naša odluka utiče na naš budući kurs u životu – neke manje, neke mnogo više, ali utiče svaka.

znači da više imate logički nego estetički um