Zbunjen čovek je valjda previše zbrkan da bi prepoznao stanje zbunjenosti. Dakle, ako znate da niste zbunjeni, onda niste zbunjeni. Osim ako, najednom mi je sinulo – i to je bila zaista zaprepašćujuća pomisao – osim ako to što sebe uveravate da niste zbunjeni nije samo surovi, rani simptom zbunjenosti. Ili možda čak uznapredovali simptom. Ko će ga znati? Što se mene tiče, mogao sam da posrćem u svojevrsno bespomoćno stanje predzbunjenosti koje karakteriše strah žrtve da možda posrće u svojevrsno bespomoćno stanje predzbunjenosti. U tome je nevolja kad skrećete s uma; kad sasvim skrenete, prekasno je da se vratite.