Ukus sunca

Svaki čovek treba da ima neko malo celoživotno zadovoljstvo koje mu, čak i nesvesno, unosi mir i radost u dušu, pa kad mu se vraća, kao da se vraća detetu u sebi.

Prijateljstva nisu samonikle biljke. Bez vode i razgovora uginu i osuše se.

Nikome nije suđeno zbog bombardovanja Petrohemije, bombardovanja RTS-a i Televizije Novi Sad, bombardovanja vozova i autobusa punih civila, bombardovanja bolnica i manastira, zbog korišćenja oružja koja su zabranjena Ženevskom konvencijom, zbog pogibija dece i novorođenčadi, zbog gotovo osamdeset dana užasa. Na kraju krajeva – ili na početku početka – zbog same odluke o bombardovanju, donete na silu, ilegalno, bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

učinili smo svet za jednu česticu boljim. A to je sve što čovek može u životu da uradi, to je najdalje dokle može da stigne. Ta čestica je nevidljivo, ali istinsko slavlje ljudskog postojanja, ona čini razliku između smisla i besmisla, ona je razlog da se podigne čaša i da se nazdravi.

Svi smo mi, najzad, jednostavni ljudi komplikovane boli. To je bol koja nam smeta da dišemo, guši nas, razara – a istovremeno nam daje snagu da nastavimo sa časnim ponašanjem, da budemo, zapravo, još časniji nego ranije.

Nesreća uvek odredi naš put. Ili zauvek postanemo zli ljudi koji mrze ili pobedimo mržnju pa postanemo samo ljudi. Pritom je lako verovati u zlo, a teško je verovati u primere ljudske snage, u blistavost čovekovog srca.

Otud bi balkanski promoteri zla, netrpeljivosti i podela – a tih je promotera i danas više nego što bi ih smelo biti – najviše voleli da smo mi koji govorimo pristojnim jezikom, sa obostranim razumevanjem, izumrli do poslednjeg. Jer dok postojimo mi, postoji jezik suživota i tolerancije, jezik koji podstiče na plemenitost, koji čoveka čini boljim, pametnijim i harmoničnijim.

Učenje novog jezika i prihvatanje njegovog duha je nadgradnja sopstvenog identiteta još jednim.

Ponekad je i imitacija života bolja nego život bez smisla.

Nesreća uvek ima potrebu za osvetom, a kada su glavni krivci daleko, sveti se onima koji su pri ruci, koliko god oni nevini bili.