Uspećeš draga moja

Samo ostvarenje sna iz detinjstva može doneti sreću.

Imala sam trideset jednu godinu, muža koji se više brinuo o karijeri nego o svojoj ženi – koji se upravo setio da bi trebalo da proširimo porodicu; imala sam posao na kojem sam bila zahvalna jedino zato što me je sprečio da ne poludim, sama i izgubljena u velikoj praznoj kući. Bila sam samo Pjerova žena. Ništa više. Dobro sam znala šta se očekuje od mene: da budem fina i poslušna supruga, da se blaženo smešim profesionalnim podvizima mog dragog, i uskoro postanem uzorna majka i domaćica, da ređam trudnoće i spremam decu za školske izlete. Već sam čula svekrvu kako kaže da je divno što umem da šijem: „Moći ćeš da im praviš maske i kostime za školu.“ Žene lekara ne moraju da rade.

Kad sam se vratila za sto s poslužavnikom sira, jedna snaja mi se obratila.

„Iris, haljina ti je prelepa! Gde si je pronašla?“

Nasmešila sam joj se i konačno osetila Pje

Najlepše što žena može da odene jesu ruke voljenog muškarca.

Anjes Marten-Ligan je dosad objavila devet romana i živi u Ruanu.

Na koga si bacio pik?“

Skicirala sam dvobojnu haljinu, crno-tirkiznu, inspirisanu kreacijama Andrea Kureža, sa podignutim okruglim okovratnikom, kratkih rukava i polupojasom na leđima.

Nisam pristajala na ulogu praznoglave koke nosilje.

Dobro sam znala šta se očekuje od mene: da budem fina i poslušna supruga, da se blaženo smešim profesionalnim podvizima mog dragog, i uskoro postanem uzorna majka i domaćica, da ređam trudnoće i spremam decu za školske izlete.

Postali smo stranci, nismo govorili isti jezik, nismo bili sposobni da slušamo jedno drugo i da razumemo šta ovaj drugi očekuje.