Priče o stvarnom i nestvarnom

Sasvim neočekivano, gledajući u vatru, ne obraćajući se nikom posebno, rabin reče: „Uvek postoje dve mogućnosti. Čovek je ili budan, ili sanja. Kada je budan, želi da spava i sanja; kada sanja, želi da je budan. Uvek postoje dve staze, staza sna i staza jave, i obema se ide istovremeno. Nikada se ne zna kojom se upravo hoda, nikada se ne zna kada je trenutak buđenja, niti kada se tone u san.“

Osvrtao sam se oko sebe; pogledah u nebo, nije bilo oblaka koji bi makar za tren prekrio sunce, nije bilo senke koja bi uprljala delić beskrajnog plavetnila. Nebo beše čisto i duboko; žudeo sam da poletim, zastao sam opčinjen; video sam iznad glave jedno veliko more ispresecano zracima svetlosti; pitam se u ovom trenutku, nije li i u toj beskrajnoj lepoti, kao u svakoj pravoj i veličanstvenoj lepoti, bilo i neke strahovite opasnosti; osetio sam se ništavan prema prostranstvu u kojem sam se nalazio, svoj pogled nisam više mogao da spustim.

Prihvatite ovaj život onakav kakav jeste, sa svim svojim iznenađenjima, dobrim i lošim, i nemojte dopustiti da vas zahvati depresija.

Ja sam na svojim putovanjima počeo da tražim ženu takvoga lika; smejte se, zaljubio sam se! U maglu, u stihove, u prazninu, kako vam drago! Tražim je još uvek, kao da sam sâm Narihara, i u besanim noćima čujem stihove:

U ovom svetu nestalnijem od vetra

nestvarni snovi obmanjuju nam svest.

Kakav je to poziv koji nas budi?

Kakav je to poziv koji nas budi?“