Постоје два рата, господине, казао сам му, један који се памти и други који се заборавља. Зато постоје и они који стишћу зубе и они који јаучу. Први рат памте, други га заборављају. И једни и други, међутим, у рату гину.
Mate Antunovichas quotedlast year
Рат је као море: на неким местима је плитак, е да свако може да му види дно; на другим местима је дубљи од сваког људског погледа.
Неки у рату гину јер не знају да пливају
Suzanahas quoted2 years ago
У глави се већ погинуло и само је потребно да се чује тихи шапат: Мртав си, падни, па да се падне. Смрт је као пепео: не може се запалити два пута.
Draganahas quoted3 years ago
одједном почиње да говори док се провлачимо
Draganahas quoted3 years ago
Из места Безирк Бшешко, Галиција, у Београд
Draganahas quoted3 years ago
капетан Блекстоун. Тачније, човек који се издавао за капетана Блекстоуна. А то значи да нешто зна и о мени. Ако
Draganahas quoted3 years ago
И то из Добровољачког одреда. Из полувојске.
Анђела Бибићhas quoted4 years ago
Ходамо као лутајући сандуци који траже своје раке.
Анђела Бибићhas quoted4 years ago
Помислио сам да је моја свест Зејтинлик. Сви ти нестали људи сахрањени су у мом несигурном сећању. Постоје само тамо и нигде више. За неко време питаћу се да ли су заиста постојали. Јер и сећања зарастају у коров, а не само гробови
Анђела Бибићhas quoted4 years ago
Коначно се завршава, помислио сам, гледајући призор који је изгледао непокретан, а није био такав: боје су лагано, без отпора, тонуле у мрак, сасвим спокојно, као да ова представа само зато и постоји: да на крају поново буде ноћ.