Te noći sam usnio čudne snove u toj kući. Probudio sam se u pomrčini i bio svestan samo da me je san toliko preplašio da sam morao da se probudim, inače bih umro, a ipak, ma koliko se trudio, nisam mogao da se setim šta sam sanjao. San me je progonio: disao mi je za vratom, prisutan a nevidljiv, kao moj potiljak, istovremeno i prisutan i odsutan.