Plamen tih sveća je kao ljudski život. Tako nejak. Tako smrtonosan. Ako se ostavi na miru, daje svetlost i toplotu. Ako se razulari, može da uništi upravo one stvari koje bi trebalo da obasjava. Ti plamičci su zameci lomača i u svakom od njih je seme uništenja toliko razornog da može srušiti gradove i oboriti kraljeve na kolena. U mojim poznim godinama um će mi se vratiti toj spokojnoj i tihoj noći, kada sam zurio u red živih svetala. I tada ću razumeti. Kada ti se neko zavetuje na odanost, isto je kao kada se dragulj ispuni svetlošću, jer tada dobijaš zastrašujuću dozvolu da uništiš ne samo sebe, već sve što je povereno tvom staranju