Yugoslav

Прича представља албум проживљеног, албум слика повезаних са ликом оца који је настрадао у времену нестајања једне земље.
Присуствујући локалитетима на којима су се затекли људи одбегли од пошасти рата поред свих тешких, болних губитака, пре свега најближих који су осатајали на граници сукоба бранећи одступницу нејачи, преживели су говорили "нек' је цела глава на раменима", а чини се највећа туга и жал је настајала за албумима, сликама из живота које су нестале у разарањима, пожарима која су та разарања проузроковала.
Албум потресних догађаја у овом роману изнела је Ана Вучковић присећајући се настрадалог оца и слика догађаја, детаља које је веома вежу за страдално време.
Емоције које су везане за детаље веома говоре о личном осећају, емоцији која се чини једином формом којом је срушена једна земља.
Ипак, неупуштсјући се у ширину наратива о урушавању једне земље, детаљи "који миришу", "који се опипавају", из предходног времена а нетрагом нестају појачавају сећање које време одрастања и једног мирнијег и некако "ушушканог" живота.

Topla i bolna..kako drugačija može biti priča o ocu. -)

Prvi Anin roman sam procitala dok sam bila student i odusevio me je, citala sam ga nekoliko puta. I ovaj roman me je odusevio, ali njega necu citati nekoliko puta, jer sam se bas isplakala, bas je emotivna knjiga, prepoznala sam svoje detinjstvo, toliko je lepo sve verno opisala, da mozete osetiti i mirise i proziveti neke trenutke kao da se sve to i vama desilo. ❤

Omaž ocu i jednoj bivšoj zemlji, Jugoslaviji. Dobra ideja, ima jako zanimljivih delova koji bude nostalgiju. Medjutim nije mi sve vreme držala pažnju, zbog načina na koji je napisana u stilu nabrajanja i prelaska sa teme na temu u nekim mi je delovima samo kao predugačak spisak za kupovinu. Ali možda je to do mene.

Može da piše o bilo čemu i to će biti divno.