Knjiga svih stvari

„To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

„Nedelja je jedini dan koji kao kolica moraš da guraš ispred sebe“, zapisao je Tomas u Knjigu svih stvari. „Ostali dani se sami kotrljaju nizbrdo.“

Bog je ćutao na svim jezicima. Anđeli su pokušavali da obrišu suze, ali su im se maramice toliko natopile da je čak i u pustinjama udarila kiša.

Anđeli na nebu pokrili su oči rukama i zajecali, jer tako uvek rade kad muškarac tuče svoju ženu. Duboka tuga spustila se na zemlju.

„Čovek koji tuče svoju ženu obeščašćuje samog sebe.“

„To je dozlaboga dobra ideja. Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“

Čekaj“, rekla je gospođa Van Amersfort i ustala. „Možda imam nešto za tebe.“ Okrenula se ka jednoj od polica. „Šta bi ti želeo da budeš kad porasteš?“, upitala je.

„Srećan“, odvratio je Tomas. „Biću jednom srećan.“

Šta bi ti želeo da budeš kad porasteš?“, upitala je.

„Srećan“, odvratio je Tomas. „Biću jednom srećan

Na to anđeli ostadoše bez reči. Bili su svi do jednog prelepi ali nisu imali kožnu nogu. Ne može se imati sve.

Ionako ne biste imali nikakve šanse kod Tomasa.“

„A što ne?“, upitaše anđeli zgranuto.

„Niko od vas nema kožnu nogu koja škripi u hodu“, reče On.