Гледао сам својим очима колико је лако, у време технологије, комуницирати, а заправо се држати по страни. На колико само начина можеш откуцати, снимити, измислити, лажирати, рецимо ,,волим те'', а да то никад не кажеш, не помислиш, нити осетиш. Толико је лако у овом граду, бити лажно прави човек, показати се у најбољем могућем светлу пред другима, а опет скривати душу у потпуном мраку. Било је исувише једноставно, држати се на одстојању, а опет свима деловати сасвим нормално, зашто би се ико потрудио да завири испод тог површног слоја, којим се сви данас обмотавају.