Muharem Bazdulj

shvatio sam da je nečiji bog nekog drugom vrag, dok je nečiji vrag nekom drugom bog.

Nekad sam toliko voleo engleski da mi se činila savršeno razumnom ona ideja Brodskog da se na engleskom ne može lagati, a onda je engleski, i to baš u mojoj zemlji, postao esperanto svih muljatora i praznoglavaca.

je Dunja krenula u školu, to je počelo polako da se menja. Ne preko noći, postepeno, ali opet vidno. Ponekad bi mi prijalo da zaglavim, jednom u petnaest dana, recimo, bez radikalnog opijanja.

Preživeće tabloidi i stranački bilteni, kao što će i apokalipsu da prežive bubašvabe i stenice, ali novina biti neće. Smrt je već počela i dovoljno je spora da niko ne primeti kad uzme sve, kao kod Svedenborga gde mrtvi nastavljaju da žive ne znajući da su mrtvi, da su na drugom svetu

Bio je neki američki pisac koji je rekao da bi se, kad bi se nekim čudom otkrilo da je medicina pogrešila i da duvan ne samo da nije štetan, nego je zapravo koristan, broj pušača smanjio. Deluje glupavo, ali zapravo nije

Pod stare dane stidim se vlastitih izbora pred svojim detetom onako kako sam ih se stideo pred roditeljima kao pubertetlija

U skoro svemu se razlikuju, a opet su najbolji prijatelji. Zna to da bude tako u prijateljstvima što se začnu pre dvadesete. Posle se za prijateljstvo traže srodne duše.

Držim se drevne indijske mudrosti: „Vrši svoju dužnost nezainteresovano.“

Nije on zapravo u pravom smislu ni peder, i to mu je više etiketa, on je nekakva aseksualna žbljoha u kojoj nikad i nije bilo ničega, a onda je karijerizam sve to isisao

Nema više one štamparske boje, a uskoro neće biti ni štampe. Sve ode u bestelesnost, u virtuelnu stvarnost. Gasi se Gutenbergova galaksija, a nemamo još svemirskog broda da pređemo u neku novu.