Rodžer Zelazni

Odmahnuo sam glavom.

„Ovo ti je kao poslednje poglavlje Alise“, rekoh. „Ako viknem ’Vi ste samo špil karata!’, svi ćemo, imam osećaj, odleteti u vazduh i postati gomila ofarbanog kartona. Ne idem s vama. Ostavite me ovde. Ionako sam samo džoker.“

Ambere, Ambere, Ambere… Pamtim te. Nikad te više neću zaboraviti. Pretpostavljam da, u dubini duše, nikad i nisam, za sve one vekove svoga lutanja Zemljom u Senkama, jer često su me noću, u snovima, progonile slike zelenih i zlatnih kula i tvojih prostranih lučnih terasa. Sećam se širokih šetališta i cvetnih tremova, crvenih i zlatnih. Sećam se tvog miomirisnog vazduha, i hramova, palata i skrivenih vrtova koje čuvaš, čuvao si, čuvaćeš zauvek u sebi. Ambere, besmrtni grade po kom je svaki drugi grad uobličen, ne mogu te zaboraviti, čak ni sada, niti zaboraviti onaj dan na rebmanskom Nacrtu kada sam se setio tebe unutar odraza tvojih zidova, odmoran posle jela nakon gladovanja i Muarine ljubavi, ali ništa se nije moglo porediti sa zadovoljstvom i ljubavlju sećanja na tebe; i čak i sada, dok stojim i gledam u Dvore Haosa, i pričam ovu priču jedinom koji je prisutan da je čuje i možda ponovi, da ne bi umrla sa mnom tamo unutra; čak i sada, sećam te se s ljubavlju, grade kojim sam bio rođen da vladam…

Nemirno spava krunisana glava.

„Silazite s uma ili se penjete?“, upita on.

„Podsetio si me na onaj stih iz Svete knjige: Arhanđel Korvin hodiće pred olujom, s munjom na prsima svojim… Da se ne zoveš slučajno Korvin?“

Samo polako, rekoh sebi, rešavaj probleme jedan po jedan, kako budu iskrsavali. To je sve. Razvedi osećanja od nagađanja, ili im bar dodeli odvojeno izdržavanje.

Ona se zagleda Džulijanu u oči – dva lednika koja su isijavala studenu večnost

Inače u budnim časovima držim te uspomene bezbedno uštekane, ali noću se ponekad oslobode, doplešu između rafova i budalesaju se oko šaltera za misli i ideje, je’n, dva, tri.

Zadovoljstvo mi se mešalo sa uzrujanim uzbuđenjem, osećajem zabranjenog voća; beše to nekakva pritajena radost sumnjive prirode.

svako ima pune police maski za razne prilike.