Tomas Hardi

„Rekla sam da neću više ništa uzeti od vas, i neću – ne mogu! Kad bih s time nastavila, uistinu bih bila vaša robinja, a ja to ne želim!“

Nije to bilo baš toliko daleko koliko bi ona volela; no verovatno je bilo dovoljno daleko s obzirom na mali prečnik kruga njenog kretanja i reputacije. Osobama ograničenih sfera milje su kao geografski stepeni, parohije kao grofovije, grofovije kao pokrajine i kraljevstva.

. Bolje je shvatio Paskalovu misao: „A mesure qu’on a plus d’esprit, on trouve qu’il y a plus d’hommes originaux. Les gens du commun ne trouvent pas de différence entre les hommes.“********

Najveći deo te nesreće izrodili su njeni konvencionalni stavovi, a ne urođena osećanja.

U životu postoje protivteže i nadoknade; pa je tako događaj koji je od nje napravio upozorenje društvu takođe trenutno napravio od nje i najzanimljiviju ličnost u selu u očima mnogih.

Mnogi su, ne samo Ejndžel, naučili da veličina života nije u spoljašnjem obimu, već u njihovim subjektivnim iskustvima.

Ali nije mu bilo lako da sprovede u delo svoju odluku da joj nikad ne prilazi. Ka njoj ga je gonio svaki damar njegovog bila.

Koja žena, zbilja, čak i među najvernijim privrženicima istine, veruje u obećanja i pretnje Reči u onom smislu u kom veruje u svoju decu, i koja ne bi bacila svoju teologiju u vetar ako bi pretezala protiv njihove sreće?

U tom rđavo promišljenom sprovođenju dobro promišljenog plana, poziv retko dozove traženoga, čovek kog vredi voleti retko se podudari s časom za ljubav. Priroda ne kaže često „Gledaj!“ svom jadnom stvoru u trenutku kad gledanje može povesti srećnom ishodu; niti odgovara „Ovde!“ kad telo zavapi „Gde?“, sve dok ta igra žmurke ne postane zamorna, oveštala igra. Možemo se pitati da li će na

Dovoljno je to što se u datom slučaju, kao što biva s milionima, nisu našle dve polovine savršene celine jedna naspram druge u savršenom trenutku; odsutni parnjak lutao je nezavisno Zemljinim šarom i u tupoj neosetljivosti čekao da bude prekasno