Olivera Miok

postoje zvukovi bogatstva i zvukovi siromaštva

Injacio ju je pratio pogledom, koji se kolebao između zabrinutosti i tuge.
Sigurno je mislio da je bilo previše smeha, previše buke, previše hrane za moj ukus, razmišlja Đulija.

Sudbina ljudi je da budu srećni a da toga nisu svesni. A njihovo prokletstvo je da gube časove radosti ne shvatajući da su podjednako retki koliko i neponovljivi.