Jelena Holcer

Ako ne slušaš svoje telo dok šapuće, moraćeš da ga slušaš dok vrišti, kaže jedna izreka, i trebalo bi da je upamtimo.

Gde odlaze oni kojih više nema? Odlaze na najlepše mesto na svetu. U naša srca. Zauvek.

Sve dok potiskujemo tugu, ostajemo tužni. Sve dok se pretvaramo da smo u redu, nismo. Svako pretvaranje je uzaludno jer kad-tad se ponovo pokrenu neizlečene rane, neizgovorene reči, silom zamrznute emocije. Protiv mraka, žmurenje, jednostavno, ne pomaže. Ali iako suočavanje nije lako, bolno je i dugo traje – sigurna sam da se na kraju završi svetlom.

Samopouzdanje posmatram kao poklon koji darujete detetu a ono ga nosi kao svoj unutrašnji, tajni kapital, zauvek. Upravo je to osobina koja će mu najviše koristiti u životu i biti mu stalan vetar u leđa.

Ispoljavanje emocija i razgovor o bolu je nezaobilazan deo procesa prebolevanja gubitka.

Nije lako, ali jeste moguće da zamislite dete sa osobinama koje želite. Zatim, postanite roditelj sa takvim osobinama.

Iza svake emocije krije se poruka. Kada bi vaša anksioznost progovorila, možda bi rekla: Moraću da usporim tempo, smanjim obaveze, treba više da vodim računa o svojim potrebama. Iza tuge telo viče da su mu potrebni ljubav, prijatelji, briga drugih i briga o drugima. Zabrinutost poručuje da vam je potreban mir, a usamljenost da se više povezujete sa drugima. Osećaj praznine je poziv da probudite svoju kreativnost, nemir da date sebi više vremena, bes da je krajnje vreme da postavite granice svojoj okolini… Zato, kada nešto osećate a nije vam jasno šta, zašto, kako, dokle... upitajte sebe: „Šta ovo osećanje pokušava da mi kaže?“

Svako od nas poseduje logički um i intuitivni um. Logički um obuhvata informacije iz našeg vaspitanja, obrazovanja, iskustva koje svakodnevno koristimo… Za razliku od njega, intuitivni um poseduje informacije univerzalnog znanja o našim genetskim potencijalima, odgovorima na pitanja zašto smo došli na ovaj svet, u baš ovaj život, koje lekcije moramo savladati… Odnosno, dok je logički um naša veza sa materijalnim, intuitivni um nas povezuje sa našim duhovnim postojanjem.

Ljubav majke prema životu isto je toliko prelazna na dete kao i njena teskoba.“

Šta znači zagrliti sebe? Kada zagrlite sebe danas, to istovremeno znači da ste prihvatili i ono malo dete kakvo ste nekada bili.