Jelena Holcer

Ako ne slušaš svoje telo dok šapuće, moraćeš da ga slušaš dok vrišti, kaže jedna izreka, i trebalo bi da je upamtimo.

Gde odlaze oni kojih više nema? Odlaze na najlepše mesto na svetu. U naša srca. Zauvek.

Sve dok potiskujemo tugu, ostajemo tužni. Sve dok se pretvaramo da smo u redu, nismo. Svako pretvaranje je uzaludno jer kad-tad se ponovo pokrenu neizlečene rane, neizgovorene reči, silom zamrznute emocije. Protiv mraka, žmurenje, jednostavno, ne pomaže. Ali iako suočavanje nije lako, bolno je i dugo traje – sigurna sam da se na kraju završi svetlom.

Ispoljavanje emocija i razgovor o bolu je nezaobilazan deo procesa prebolevanja gubitka.

Nije lako, ali jeste moguće da zamislite dete sa osobinama koje želite. Zatim, postanite roditelj sa takvim osobinama.

Kada mu pokažete da i vi nešto ne znate, istovremeno mu poručujete da ni ono ne mora uvek sve da zna. Priznajte da ne znate odgovor, obećajte da ćete se raspitati i odgovoriti mu u najkraćem roku. Zatim ovo obećanje i ispunite.

Atmosfera porodične radosti je najbolja sredina za podsticanje i razvijanje dečjih emocija sreće, ljubavi, zadovoljstva.

Atmosfera porodične radosti je najbolja sredina za podsticanje i razvijanje dečjih emocija sreće, ljubavi, zadovoljstva. Ta deca će postati optimističnije osobe, imaće više samopouzdanja, postizaće bolje uspehe, razvijati stabilnije emocionalne odnose.

Ljutnja je zdrava emocija koju svi imamo. Javlja se kao odgovor na neku frustraciju ili nešto što nam smeta. Važno je da imamo prostora da je pokažemo, da je ne gomilamo u sebi, ne potiskujemo. Kada pokažemo ljutnju, ona gubi svoj naboj, a mi učimo da jasno izražavamo svoje mišljenje drugim osobama.

I niko nam nije kriv što je neka kap „prelila čašu“ osim nas samih, jer nismo naučili da čašu redovno praznimo.