Madlin Miler

Zajedno sa ocem je pobegao s Krita pomoću para krila načinjenog od perja i voska.

Bitke su rastrzale nebesa: sam vazduh je goreo, a bogovi su noktima kidali meso jedni drugima s kostiju. Zemlju natopiše uzavreli potoci krvi, tako silne da su retki cvetovi izbili tamo gde se prosula

.
Prošli su vekovi. Zemljine rane su se zacelile i mir je istrajao. Ipak, bogovi ostaju zlopamtila onoliko dugo koliko im traju krv i meso, a to znači doveka

čitav život mi se sastojao od pomrčine i dubina, ali ja sama nisam deo te mračne vode. Ja sam stvorenje u njoj.

Svakog časka koji je provodio sa mnom, osećala sam kako mi nešto zastaje u grlu, a to je bila moja ljubav prema njemu, ponekad tolika da nisam mogla progovoriti.

utrnuli i sva snaga mu se pretvorila u dim. Nisam imala prava da ga svojatam, znala sam to. Ipak, u usamljeničkom životu, u pojedinim retkim trenucima neka duša porine u blizini tvoje sopstvene, kao što zvezde jednom godišnje ovlaš dodirnu zemlju. Za mene, on je bio takvo sazvežđe.

moraš razumeti ljude ako hoćeš nad njima da vladaš.“

„Jednom sam je pitao kako joj to polazi za rukom, kako tako dobro razume svet. Rekla mi je da je trik u tome da budeš vrlo miran i da ne pokazuješ osećanja; ostaviš drugima prostora da pokažu kakvi su.

Imao je dvoje dece, i nijedno nije jasno video. Ipak, možda nijedan roditelj ne vidi svoje dete odistinski. Kad ih pogledamo, opažamo samo ogledalo sopstvenih mana.

Bio je uštogljen kao krunski telal i toliko neposredan da se to graničilo s neučtivošću.