Lorelin Pejdž

To je smešno u vezi s osmesima – ako namestite pravi, niko ne zna šta se zbiva u vama.

Oči su mu blesnule. Tom jednom rečju smo sklopili dogovor. Dobiće me. Jebaće me. Uvešće me u svoj svet.

A ja ću mu zauzvrat dozvoliti da me slomi.

. „U redu. Zagrišću mamac. Koliko vrediš?“

„Više od uobičajenih poklona i diktiranih poruka.“

„Vredim više od neobavezne zabave za jedno veče na koju računaš. Ne upuštam se u kres kombinacije. Takođe nisam za romantične veze.“

poslavši mi hormone u srećnu stratosferu.

Moljakam za znak njegove naklonosti baš kao što on preklinje za potvrdu mojih osećanja.

Zastala sam da bih ga osmotrila. Laknulo mi je što me nije primetio pa sam stigla da se priberem, jer sam ostala bez daha kad sam ga videla. Stajao je okrenut bočno i pogled iz profila naglašavao je jaku bradu i oštre kosti. Gurnuo je šake u džepove pantalona pa mu se sako pripio uz dupe izvajano plivanjem. Čak i tako – poluskrivenih crta lica, tela zaklonjenog svetlosivim odelom – izgledao je neodoljivo.

To je smešno u vezi s osmesima – ako namestite pravi, niko ne zna šta se zbiva u vama.

Nikad nisam osećala toliku sponu s njim. Toliku ujedinjenost. Bila sam sigurna da nam srca kucaju u istom ritmu. Toliko smo bili povezani da sam mogla da se zakunem kako sam čula neizgovorene reči u njegovoj glavi: Trudim se. Nastaviću da se trudim s tobom.