Ričard Manson

„Tesla je živeo trista šezdeset pet dana godišnje u svom svetu, u sjajnoj mešavini pesničke mašte i naučnih činjenica.“

Hjugo Gernsbak, ugledni urednik naučnih časopisa, otišao je tako daleko da je izjavio: „Ako mislite na pravog pronalazača, drugim rečima na čoveka koji je stvorio i otkrio, a ne samo poboljšao ono što su drugi već izumeli, onda je bez ikakve sumnje Nikola Tesla najveći pronalazač na svetu, ne samo danas već oduvek… Njegovi osnovni i revolucionarni pronalasci već po samoj smelosti nemaju premca u hronikama intelektualnog sveta.“

Ovaj restoran prvi je poslužio odrezak „Delmoniko“ i jastoga „Njuberg“, a navodno i sladolednu tortu „Aljaska“ i jaja „Benedikt“.

Iako je sudija priznao da je Teslino polje rada puno pronalazača, izdvojio ga je i kao pionira i kao istraživača koji je rešio probleme i omogućio da naizmenična struja radi.

Kratki izlet u Francusku pružio je Tesli uvid u druge eksperimente s naizmeničnom strujom koji su „otvarali čudesne mogućnosti ako mogu praktično da se proizvedu; postoje struje od nekoliko stotina hiljada ampera koje raspaljuju maštu svojim zapanjujućim dejstvom, a najzanimljivije i najprimamljivije su moćne električne vibracije i njihove tajanstvene posledice na daljinu“.7 Uglavnom zbog toga što je saznao da se evropski istraživači bave visokonaponskom strujom, odlučio je da se usredsredi na fenomen visoke frekvencije predosećajući da će veći broj obrtaja omogućiti da sijalice svetle jače, da se struja prenosi delotvornije i da se energija i komunikacije šalju bežičnim putem.

Na Nacionalnoj izložbi elektrike održanoj u Njujorku maja 1895, Čarobnjak iz Menlo Parka primetio je da struja za taj skup stiže s dalekih Nijagarinih vodopada i dodao: „Po mom mišljenju to rešava jedan od najvećih problema vezanih za razvoj elektriciteta.“

Milutin se pročuo kao vatreni zastupnik Srba i pisao je u brojnim časopisima o potrebi očuvanja srpske tradicije i sticanja političke i društvene nezavisnosti. Kada je pokušao da dobije odobrenje da vojnici srpskog porekla nedeljom dolaze na pravoslavnu liturgiju, austrijski vojni zapovednik je to odbio i naredio Srbima da prisustvuju rimokatoličkim misama. „Za mene nema ničeg svetijeg od moje crkve i tradicija i običaja mojih predaka“, napisao je

Milutin u jednom pismu, „i ničega dragocenijeg od slobode, blagostanja i napretka mog naroda i moje sabraće, i za to dvoje, za crkvu i narod, gde god se nalazio spreman sam da položim život.“6 Povremeno je pisao za Srbski dnevnik i u jednom članku je rekao: „Ova srpska dolina blagoslovena je najvećim bogatstvom na svetu – njen narod je snažan i junački u svakom pogledu.“7

„Tako sam naučio koliko je za očuvanje života dragoceno samopreispitivanje“, sećao se.

istinu do koje ne možemo doći logičkom dedukcijom