Predrag Milojević

sam kraj ili početak.

Opseg rada ne određuje važnost predmeta, kad to verujete, vi ste još vrlo daleko od razumevanja vlasti.

Sada je gore video zama

„kafkijanski“ postala je posle Drugog svetskog rata simbol za otuđenje i dezorijentaciju savremenog čoveka.

Mebijusove trake, koja ima samo jednu stranu,

Prema Kafkinom savremeniku, sociologu Maksu Veberu (1864–1920), birokratija iziskuje impersonalno hijerarhijsko ustrojstvo u kojem svaki službenik ima jasno propisane zadatke i odgovornosti.

. je hteo još jednom neupadljivo da govori s njom i zato uze sa stola jednu praznu čašu i priđe joj. „Samo još nešto, gospođice Frido“, reče on, „izvanredan je slučaj i zaista je potrebna izuzetna snaga uzdići se od devojke za štalu do krčmarice, ali da li je time dostignut krajnji cilj za jedno takvo ljudsko stvorenje? Besmisleno pitanje. Nemojte da mi se smejete, gospođice Frido, ali iz vaših očiju više govori borba koja vas čeka u budućnosti nego ona koja je već prošla. Međutim, u svetu su prepreke velike, one su sve veće ukoliko su veći ciljevi, i zato nije sramota osigurati pomoć jednog malog, beznačajnog, ali isto tako borbenog čoveka. Možda bismo mogli da jednom nasamo i u miru razgovaramo, bez ovih mnogih očiju koje bulje u nas.“ „Ne znam šta hoćete“, reče ona, ali je izgledalo da ovog puta i protiv njene volje u njenom glasu ne odjekuju pobede njenog života, već pre beskrajna razočaranja. „Hoćete li, valjda, da me odvojite od Klama? Gospode Bože!“, i ona sklopi ruke. „Vi ste me prozreli“, reče K. kao

„Šta si učinila?“, reče on kao da govori za sebe. „Sad smo oboje propali.“ „Ne“, reče Frida, „samo sam ja propala, ali sam ipak dobila tebe. Budi miran, gledaj samo kako se ona dvojica smeju.“ „Ko?“, upita K. i okrete se. Na stolu su sedela oba njegova pomoćnika, malo neispavani, ali veseli; to je bila veselost koja je proizlazila iz vernog ispunjavanja dužnosti. „Šta ćete ovde?“, dreknu K., kao da su oni za sve krivi

niste iz zamka, vi niste iz sela, vi niste ništa. Ali, nažalost, vi ste ipak nešto, tuđinac, neko ko je prekobrojan i svuda na putu, neko zbog koga ima stalno nezgoda, zbog koga se sluškinje moraju iseljavati, neko čije namere nisu poznate, neko ko je zaveo našu najmiliju malu Fridu

niste iz zamka, vi niste iz sela, vi niste ništa. Ali, nažalost, vi ste ipak nešto, tuđinac, neko ko je prekobrojan i svuda na putu, neko zbog koga ima stalno nezgoda, zbog koga se sluškinje moraju iseljavati, neko čije namere nisu poznate, neko ko je zaveo našu najmiliju malu Fridu i koju mu, nažalost, moramo dati za ženu. Zbog svega toga ja vam u stvari ne činim nikakve prekore. Vi ste ono što ste. Ja sam u svom životu suviše videla, pa bih mogla da podnesem i ovaj prizor.