Dalaj-lama

Uvek ću živeti svoj život sa svrhom. Vreme nikada ne stoji i na meni je da upotrebim svoje vreme na najkorisniji način. Živeću u skladu sa svojim dubljim težnjama tako da, kada dođe moj poslednji dan, moći ću da odem opušteno i bez kajanja.“

Neka bude oslobođen patnje.
Neka bude zdrav.
Neka bude srećan.
Neka pronađe mir i radost

Materijalističke vrednosti ne mogu nam dati duševni mir. Zato zaista moramo da se usredsredimo na svoje unutrašnje vrednosti, svoju istinsku ljudskost. Samo na taj način možemo dostići duševni mir – i više mira u našem svetu. Mnoge probleme s kojima se suočavamo sami smo stvorili, na primer, rat i nasilje. Za razliku od prirodnih katastrofa, ove probleme stvorili smo mi sami, ljudi.

Bez opraštanja, ostajemo vezani za osobu koja nas je povredila. Vezani smo lancima ogorčenosti, spojeni, uhvaćeni u klopku. Sve dok ne budemo mogli da oprostimo osobi koja nas je povredila, ta osoba držaće ključeve naše sreće, ta osoba biće naš tamničar. Kada oprostimo, vraćamo kontrolu nad svojom sudbinom i osećanjima. Postajemo sopstveni oslobodilac.“

Zapravo, briga o drugima i pomaganje drugima konačno predstavljaju način da otkrijete svoju radost i vodite srećan život.“

Zapravo, briga o drugima i pomaganje drugima konačno predstavljaju način da otkrijete svoju radost i vodite srećan život.“

Radost je zaista nagrada, za nastojanje da date radost drugima. Kada pokazujete saosećanje, kada pokazujete brigu, kada pokazujete ljubav prema drugima, činite nešto za druge, na jedan čudesan način osećate duboku radost koju ne možete da osetite ni na jedan drugi način. Ne možete da je kupite novcem. Možete da budete najbogatija osoba na planeti, ali ako brinete samo za sebe, mogu da se kladim u svoju poslednju paru da nećete biti srećni i radosni. Ali kada ste brižni, saosećajni, više zabrinuti za dobrobit drugih nego za sopstvenu, na čudesan način odjednom osetite toplo žarenje u srcu, jer ste, zapravo, obrisali suze iz očiju drugoga.“

Oproštaj“, dodao je nadbiskup, „jeste jedini način da iscelimo sebe i oslobodimo se prošlosti.“

Kao što je Mfo objasnila u Knjizi opraštanja: „Bez opraštanja, ostajemo vezani za osobu koja nas je povredila. Vezani smo lancima ogorčenosti, spojeni, uhvaćeni u klopku. Sve dok ne budemo mogli da oprostimo osobi koja nas je povredila, ta osoba držaće ključeve naše sreće, ta osoba biće naš tamničar.

Ako se nešto može učiniti povodom neke situacije,

kakva je potreba za malodušnošću?

A ako se ništa ne može učiniti u vezi s tim,

kakva je svrha da budeš malodušan