U svojim memoarima Sećanja, snovi, razmišljanja Jung nedvosmisleno oplakuje slepo plutanje naše vrste u fantaziju o budućnosti: „Bezglavo jurimo ka novome, gonjeni sve jačim osećanjima nedovoljnosti, nezadovoljstva i nemira. Ne živimo više od onoga što imamo, nego od obećanja, ne više u svetlosti sadašnjosti, nego u mraku budućnosti, u kojoj će nam, nadamo se, konačno granuti pravo sunce. Odbijamo da uvidimo da se sve bolje kupuje po cenu nečeg goreg.“