Dejan Tiago-Stanković

„Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim kojega ne bi mogla voleti ili poželeti…“

Ja sam toliko star da se sećam samo onog što sam izmislio.

Žao mi je. Ja pozajmljujem samo onoliko sam spreman da oprostim.

A predsednik vlade Salazar, to vam je jedan bistar opismenjen seljak, kao naš predsednik vlade Cvetković, samo naočitiji i s boljim manirima, pa je još ljigaviji. Škrt je i konzervativan, a zemlju drži, sam samcat, domaćinski, ko bakalin radnju. Sve zna i za sve se pita. Teško je od njega, lukavog, izvući vajdu. A i da nije, šta bi uopšte mogao da nam pomogne?

A predsednik vlade Salazar, to vam je jedan bistar opismenjen seljak, kao naš predsednik vlade Cvetković, samo naočitiji i s boljim manirima, pa je još ljigaviji. Škrt je i konzervativan, a zemlju drži, sam samcat, domaćinski, ko bakalin radnju. Sve zna i za sve se pita. Teško je od njega, lukavog, izvući vajdu. A i da nije, šta bi uopšte mogao da nam pomogne?

Tako iskrena radost svakoga razneži, i podseti da svako negde ima nekog koga bi želeo da vidi, da zagrli, a ako i nema, voleo bi da ima.

Svako zna da se u ratu gine, ali kad stradalnike lično poznaješ, kada to bude neko iz tvog, po prirodi stvari zaštićenog kruga ljudi, i kad bez ikakve objašnjive krivice strada, tek tad shvatiš da na tu nesreću niko nije imun i od toga te prođu žmarci iskonskog straha.

Mrzovolja me tera snu jer je tamo svet bolji, u njemu se moje želje i namere ostvaruju. Kad zaspim, ništa me ne muči.

Devet meseci je, po svoj prilici, potrebno da se od jednog čoveka napravi drugi.

Ni sa kim se ne možeš tako lepo družiti kao sa onima s kojima se razumeš na svom jeziku.