Slavenka Drakulić

Понекад ме запањи колико мало знамо о себи, о свом унутрашњем свемиру.

Баш си ме насмијала кад си ми запријетила мемоарима, зар ти није пало на памет како никога не би било брига за такве шкработине да човјек о којем пишеш није постигао нешто изузетно. Ако је нетко нула, нема му помоћи, тај треба бити фин и скроман и шутјети. То ти је мој савјет.*

Психичким болесницима није потребно разумијевање, ви не можете разумјети њихов свијет.

Лијепо је имати супериорног оца, али понекад и тешко. Човјек се осјећа тако безначајним.*

Могу ли људи који живе заједно толике године заиста постати једно другоме странци?

Удаљавали су се а да се нису запитали зашто. Милева је све чешће упадала у мрачна расположења. Њезиној туробности још и прије Прага као да није било краја. Све рјеђе се појављивала у друштву, а и тада би углавном шутјела.

Њезина љубав ме гуши, тужио му се, она не опрашта нити заборавља

Вјерујем да жене пуно дуже чувају сјећање на онај дивни период који зовемо младост и да несвјесно желе да ствари остану такве… Мушкарци се увијек боље прилагођавају садашњем тренутку.*

Сјећам се, осјећала сам се тако сигурно у његовом загрљају. Као да ми се више никада ништа лоше не може догодити. Његова ме присутност штитила од страхова и самоће

Колико пута човјек умре након што је већ мртав?