Branislava Radević-Stojiljković

„Zamisli kako bi svet bio dosadan kad bismo svi bili isti.“

Vetar, kao da ga podseća da je život prekratak da bi ga traćio na grižu savesti,

Želim da znam kako je to biti promenjena životom.“

Rekao je da svi najbolji ljudi imaju karakter.“

Ali sreća… Sreća raste uz tvoje sopstveno ognjište“, kazala je. „Ne može se ubrati u vrtu stranaca.“

opstvene zbirke: Džejn Ejr, Frankenštajna, Otrantski dvorac. Kad bih vratila knjigu, diskutovale smo o omiljenim delovima.

„Oboje su puni pametnih modernih ideja, i tvrdoglavi.“

živeli su Igru godinama. Jer Igra je bila više od onog što je nagoveštavala svojim imenom. Bila je to složena fantazija, alternativni svet u koji su bežali.

Ljubomorno su čuvali kutiju, punu materijala za Igru. Jer, mada je Igra zahtevala mnogo trčanja i skrivanja i rvanja, prava zadovoljstva koja je pružala počivala su negde drugde. Pravilo broj dva: sva putovanja, avanture, istraživanja i sve viđeno moralo je biti zabeleženo. Dojurili bi unutra, zajapureni od opasnosti, da zabeleže svoje najnovije pustolovine: mape i dijagrami, šifre i crteži, drame i knjige.

Jer nisu ni mladi ni lepi. Mrtvi su. Sahranjeni. Ništa su. Obične misli što lepšaju u uspomenama onih koji su ih nekada poznavali